Марко Краљевић и Арапин 0001    Санак снио Краљевићу Марко 0002    У по ноћи, кад птице пјевају, 0003    Санак снио, у санку видио, 0004    Да полеће птица препелица. 0005    Поред ње су двије ластавице, 0006    А за њима јато гавранова, 0007    А пред њима гавран птица црна. 0008    Па је Марко на ноге скочио, 0009    Вјерну љуби па но дозиваше: 0010    ”Анђелијо, моја вјерна љуби, 0011    Мореш ли ми санка турковати?” 0012    Ал му љуба бесједила била: 0013    ”Пиј ђаволе, Краљевићу Марко! 0014    Ласно ти се санку осјетити. 0015    А што ти је птица препелица, 0016    То је твоја посестрима вила. 0017    А што су ти двије ластавице, 0018    То су њојзи двоје кћери луде. 0019    А што ти је јато гавранова, 0020    То је Марко тридесет Арапа, 0021    А пред њима гавран птица црна, 0022    А то ти је црни Арапине. 0023    Бјежи сила уз планину пусту, 0024    А за њом су Арапини црни, 0025    Јесу твоју ухватили вилу.” 0026    Кад то чује Краљевићу Марко, 0027    Скочи Марко ко да се помами: 0028    ”Вјерна љуби, ако Бога знадеш, 0029    Опреми ми мојега шарина, 0030    Не би ли ми и Бог уд’јелио, 0031    Да Арапа планином затечем.” 0032    Вјерна ми га љуби послушала, 0033    Па отиде у коњске подруме. 0034    До шарина долазила била, 0035    Но не даде шарац приступити. 0036    Ногом туче, а зубима гризе, 0037    Уши ћули, копитима гађа. 0038    Па се млада плаћем поврташе, 0039    Марку своме те но казиваше: 0040    ”Но ти Марко, добар господаре! 0041    Не да мене шарац приступити. 0042    Уши ћули, копитима гађа, 0043    Ногом туче, а зубима гризе, 0044    Хоћеш, Марко, мени погинути.” 0045    Ал се Марко насмјенуо био: 0046    ”Пиј ђаволе, моја вјерна љуби! 0047    Што се шарац тако узмамио, 0048    То се нада дугому мегдану.” 0049    Па се Марко дивно наредио, 0050    Све приправи, што је за јунака, 0051    Па готова прихвати шарина. 0052    Оде Марко млади у планину, 0053    Планине је двије прегазио. 0054    Каде Марко у трећу ти дође, 0055    Игралишту својих посестрима, 0056    Таман свану и ограну сунце. 0057    Обрну се тамо и овамо, 0058    Већ му нико нигдје не бијаше. 0059    Па се припе јели о врхове, 0060    Ал узмиље срчали дурбина, 0061    Обрну га стрмом уз планину. 0062    Даде му се нешто погледати 0063    И угледа на једну пољану 0064    И угледа свилена чадора, 0065    Под чадором тридесет Арапа. 0066    Подалеко свилена чадора, 0067    А пред њиме чакар бедевија, 0068    На њој јесу четири ћустека. 0069    Још је држе четири Арапа, 0070    Још је пусту савладат не могу. 0071    Под чадором црни Арапине, 0072    А код њега пригоркиња вила. 0073    Код ње јесу двије кћери луде, 0074    Роне сузе низ бијело лице 0075    Кано бисер низ бијелу свилу. 0076    Ал бесједи црни Арапине: 0077    ”Пригоркињо, не веселила се! 0078    Каква ти је голема невоља? 0079    Ал с’ добила лоша господара, 0080    А баш мене црна Арапина? 0081    У мене су теке б’јели зуби, 0082    А у тебе пребијело лице, 0083    Па нека се а заједно љубе.” 0084    Вила тако бесједи Арапу: 0085    ”Кам да ти је, црни Арапине! 0086    Ја се уздам у Бога милосна 0087    И у мога побратима Марка, 0088    Ако ми је јадна нојца била, 0089    Да ћу му се млада приснијети.” 0090    Ал бесједи црни Арапине: 0091    ’Кам да ти је, пригорко несретна! 0092    Ками ће ти а помоћи Марко.” 0093    У ријечи у којој бијаху 0094    Стаде вриска чакар бедевије, 0095    А откину четири ћустека, 0096    А отисне четири Арапа, 0097    Видје пуста Маркова шарина. 0098    Препаде се црни Арапине 0099    Ко чадора, код пригорке виле, 0100    Шта му врисну чакар бедевија, 0101    Па излеће из свилен-чадора. 0102    Када виђе силна Краљевића, 0103    Па подвикну дјецуАрапчади: 0104    ”Ухватите Краљевића Марка, 0105    Свежите му руке наопако, 0106    Довед’те га мени до чадора.” 0107    Поскакаше дјеца Арапчади, 0108    Да ухвате силна Краљевића. 0109    Али Марко ријеч бесједио: 0110    ”О Арапе, са гране гавране! 0111    Срамота је тридес на једнога, 0112    Већ појаши чакар бедевију, 0113    А Арапе да се огледамо.” 0114    А Арапа изједе срамота 0115    И појаха чакар бедевију. 0116    Па је Марку ријеч бесједио: 0117    ”Јада ти си Краљевићу Марко! 0118    Как си пошо од Прилипа свога, 0119    Јеси ли се опростио с кулом 0120    И са твојом остарјелом мајком 0121    И са твојом вјереном љубовцом, 0122    Што ти хоће остат кукавице?” 0123    Ал бесједи Краљевићу Марко: 0124    ”О Арапе, са гране гавране! 0125    Кад сам пошо из Прилипа мога, 0126    Б’јеле сам се нашетао куле, 0127    А старе се нагледао мајке, 0128    А вјерне се наљубио љубе; 0129    Ја не жалим данас погинути. 0130    А Арапе, са гране гавране! 0131    Кад си пошо од земље арапске, 0132    Јеси ли е с мајком опростио 0133    Јал несретном Арапкињом љуби, 0134    Што ти хоће остат удовица? 0135    Но, Арапе, да се огледамо 0136    Јал ми стани, јали ћу ти стати.” 0137    Хоће Арап, ријеч не чињаше, 0138    Па но Марку стаде на биљега. 0139    Али Марк копља повадио, 0140    На Арапу нишан саставио. 0141    Али Арап мегданџија бјеше, 0142    У руке му копље дочекаше, 0143    На двије га пле саломјаше, 0144    Па на Марка копље потезаше, 0145    И на Марка лишан саставио. 0146    Ну добра је Марку срећа била, 0147    Те он има шарца од мегдана, 0148    Те му клекну на прва кољена, 0149    Уграби му ибришин гајтана, 0150    Те му копље на двоје сломио. 0151    Своје коње па но примакоше, 0152    Потегнуше од бедрице ћорде, 0153    Са својим се ћордам удараше. 0154    Гдје удара Краљевићу Марко, 0155    Ту му огањ ватра сијеваше. 0156    Гдје удара црни Арапине, 0157    Ту на литре отпадаше месо. 0158    По седамн’ест окинуше пута, 0159    Марко доби до седамн’ест рана. 0160    Види Марко, да ће погинути, 0161    Па шарину своме бесједио: 0162    ”О шарине, пуст ми остануо! 0163    Ол не видиш, гдје ћу погинути?” 0164    Па да видиш несретна шарина, 0165    На стражње се ноге пропињаше, 0166    Бедевији уз прси скакаше, 0167    Зубима је за уши хватао. 0168    Стаде вриска чакар бедевије. 0169    Обрну је три четири пута, 0170    Док кобилу бјеше оборио, 0171    А Арапа притиште кобила. 0172    У томе га савладао Марко, 0173    Те му русу осијече главу. 0174    Поскакаше дјеца Арапчади. 0175    Док се Марко шарца добавио, 0176    До седам ти погуби Арапа. 0177    Кад се бјеше шарца добавио, 0178    У Арапе јуриш учинио, 0179    Неке ми је погубио главе, 0180    А неке ми кроз планину разгна. 0181    Па се Марко рањен поврнуо, 0182    Поврнуо под б’јела чадора. 0183    Вила му је шарца прихватила, 0184    Па са шарца Марка поскинула: 0185    ”Благо мене, Краљевићу Марко! 0186    Јесу ли ти ране од видања, 0187    Могу ли се, брате, поуздати, 0188    Да ти ране хоћу извидати?” 0189    Ал јој Марко рањен проговара: 0190    ”Посестримо, од планине вило! 0191    Ране су ми грдно додијале. 0192    Бог да знаде, не ћу л’ умријети.” 0193    Па да видиш пригоркиње виле! 0194    Гдје полече вијар уз планину, 0195    Па набере сваке љекарије, 0196    Па но лети Марку под чадоре, 0197    Лијечи га по године дана. 0198    Кад је Марка изл’јечила била, 0199    Даде њему кутију биљура: 0200    ”На то тебе, побратиме Марко! 0201    Када будеш на прве мегдане, 0202    То су теби моћи од помоћи.” 0203    Отоле се Марко подигнуо, 0204    Право пође у Прилипу своме. 0205    Оста вила млада у планину 0206    Су њезине двије кћери луде.